Чињенице о воденом кестену - Можете ли узгајати водене кестене у вртовима?

Постоје две биљке које се називају водене биљке кестена: Елеоцхарис дулцис и Трапа натани. За једну се обично сматра да је инвазивна, док се други може узгајати и јести у великом броју азијских јела и помфритова. Наставите читати да бисте сазнали више о овим воденим кестенима.

Чињенице о воденом кестену

Трапа натани, која се понекад назива и „језуитска матица“ или „водењак“, је водена биљка са огромним плутајућим лишћем узгојеним у барама. Узгаја се у Кини и често се користи у тој кухињи, а узгаја се у мањој мери и у јужној Европи и Азији. Ова врста се сматра инвазивном у већини подручја.

Е. дулцис такође се узгаја у рибњацима, пре свега у Кини, а јестиви гомољ се затим узме за храну. Ове водене биљке кестена су чланови породице седуља (Циперацеае) и праве су водене биљке које расту само у води. У тексту овог чланка фокусираћемо се на узгој ове врсте водене биљке кестена.

Друга чињеница воденог кестена је његов садржај храњивих састојака; водени кестен је поприлично висок у шећеру од 2-3 посто и садржи 18 посто шкроба, 4-5 посто бјеланчевина и врло мало влакана (1 посто). Ове хрскаве делиције имају мноштво других уобичајених имена као што су: орах, коњско копито, матаи, хота матаи, квеилин матаи, пи цхи, пи тси суи матаи и куро-куваи.

Шта је водени кестен?

Растући водени кестени изгледају попут друге воде која стрши са четири до шест стабљика у облику цеви које стрше 3-4 метра изнад површине воде. Узгајају се због својих 1- до 2-инчних ризома који имају хрскаво бело месо и који су цењени због свог слатког орашаног укуса. Гомољи изгледају помало као луковице гладиоле, а споља су прљаво смеђе боје.

Изузетно су цењени састојци у многим азијским кухињама као и у култури. Могу се наћи не само у помфриту, где се хрскава текстура одржава захваљујући хемицелулозима који се налазе у гомољима, већ и у слатким напицима или сирупима. Водени кестен користи се и у лековите сврхе у азијској култури.

Можете ли узгајати водене кестене?

Узгој водених кестена углавном се узгаја у Кини и увози у САД и друге земље. Ретко су покушаји гајења у САД-у; међутим, суђено је на Флориди, Калифорнији и на Хавајима са ограниченим комерцијалним успехом.

Водени кестен захтијева контролирано наводњавање и 220 дана без смрзавања да би достигао зрелост. Кукуруз се сади дубоко 4-5 центиметара у тло, размакне се 30 центиметара у редовима, а затим се поље поплави за један дан. Након тога, поље се исушује и биљкама се дозвољава да нарасту све док нису високе 12 инча. Тада је поново поплављено поље и тако остаје за летњу сезону. Воћњаци дозријевају касно у јесен, гдје се поље исушује 30 дана прије жетве.

Водени кестени не могу постојати у мочварама или мочварама ако нису успостављени јарци или насипи за контролу водостаја. То је рекло питање "Да ли можете узгајати водене кестене?" поприма мало другачије значење. Мало је вероватно да ће домаћи баштован имати много успеха у узгоју водених кестена. Међутим, не очајавајте. Већина намирница било које величине носе конзервиране водене кестене да би задовољили тај јен због мрвице код вашег следећег пржења.